Praćenje leleka i kuknjave vezane za "egzodus" (srpska edicija)

"Imam 60 godina i da sam mlađi ipak bih ostao jer, koliko god da je teško, najlakše se snalazite kada ste kod svoje kuće. Ali, kada gledam mlade kolege koje idu trbuhom za kruhom, ne zameram im. Strašno mi je žao što dobar kadar odlazi. Plate u zdravstvu su odavno male. Svi smo mi u nekim obavezama, ili smo u kreditima, ili pomažemo svoju decu, ili decu svoje dece. Sva ta povećanja od 10, 15 odsto su jako mala da bi zaustavila odlazak ljudi", navodi za RSE Nenad Aritonović.

Iako precizne statistike o broju "belih mantila" koji odlaze iz Srbije nema, podaci Sindikata medicinskih sestara i tehničara govore da svake godine zemlju napusti njih više od 1.000, dok Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu.

Najčešće se uči nemački jezik, a Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije sa kolegama u Nemačkoj ima sporazum koji institucionalno uređuje migraciju medicinskih sestara i tehničara (najtraženiji kadar), odnosno u Srbiji se organizovano posreduje za tamošnje poslodavce.

Da je problem odliva radno sposobnog stanovništva iz Srbije sada već u razmerama egzodusa, odnosno da to nije prejak termin, najbolje svedoče istraživanja i skorašnji događaji poput liberalizacije tržišta rada u Nemačkoj od 2020. Prema istraživanju Galupa objavljenog krajem decembra, Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije. Do tih podataka, do „indeksa odliva mozgova“, došlo se obimnim istraživanjem koje je sproveo analitičko-istraživački centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine, preneo sajt Demostat.

– Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju – navodi Demostat.

Nešto ranije, u Novom Sadu su predstavljena dva istraživanja organizacije “Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju“ sprovedena letos. Jedno je urađeno u Srbiji, u saradnji sa CeSID-om na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika koji su odgovarali na pitanja o tome da li razmišljaju ili su razmišljali da odu iz zemlje. Podaci pokazuju da je 22 odsto, odnosno oko 1,2 miliona građana u nekom trenutku razmišljalo da ode iz zemlje.

Ona dodaje da u inostranstvo uglavnom iz Srbije odlaze medicinske sestre sa regularno završenom školom i radnim iskustvom, a da već postaje praksa da njihova mesta popunjavaju one koje su se prekvalifikovale.

A na pitanje preti li Srbiji onda opasnost da uskoro većinu u zdravstvenom sektoru, bar kad je reč o medicinskim sestrama, čine zaposleni koji su do diplome došli za relativno kratko vreme prekvalifikacijom, Ilićeva odgovara:

“Nama ovo sve više liči na rumunski scenario, gde je vlada u Bukureštu shvatila da će ostati i bez lekara i bez sestara i značajno podigla plate u zdravstvu, ali su ljudi već otišli i šteta je napravljena. Nije nemoguće da se to i kod nas desi. U ovu problematiku treba da budu uključeni strukovni sindikati. Mi smo hteli da pošaljemo poruku pacijentima da su ugroženi, a državi da smo dobronamerni, da se ne igramo politike, već da želimo zajedno s njima da zaustavimo ovaj trend”.
Za sada, kaže, njihovi apeli ne nailaze na odgovarajući odziv.

KOLEKTIVNA BEŽANIJA U NEMAČKU Od 200 meštana sela kraj Bajine Bašte čak 30 MLADIH LJUDI batalilo malinjake i otišlo u svet

Trideset ljudi, uglavnom mladih, u poslednjih nekoliko meseci napustilo je selo koje na brojnom stanju ima oko 200 duša i “trbuhom za kruhom” otišlo u beli svet, ostavivši u zavičaju decu, roditelje, kuće, imanja u koja su ulagali misleći da na njima temelje sutrašnjicu.

Pravi egzodus iz Duba kod Bajine Bašte počeo je u pozno leto kad je narod, koje se pretežno bavi uzgojem maline, stavio na papir uloženo i zarađeno, pa mu ispod crte ostala cifra u debelom minusu.

- Za mnogo veća mesta, a kamoli ovolicki Dub, tragedija je kad ode 30 ljudi u punoj snazi, a svi oni su hteli da ovde zasnivaju budućnost. Ali, nije vredelo, razumem ih što su otišli. Ima među njima i visokoškolaca - priča za “Blic” Dragan Vukajlović, predsednik Mesne zajednice Dub.

U KC je u jednom momentu direktor bio hrabar da kaže da je tada falilo 900 medicinskih sestara, preneo je gost Dana uživo. Nemoguće je raditi u tim uslovima, nedostaje spremača, sestara ponajviše, oni koji su ostali oni izgaraju na poslu, istakao je i dodao je da Vlada mora da stvori jednu radnu grupu koja bi pratila sve to.

Svejedno je da li će neki doktor otići na Novi Zeland ili u neku privatnu bolnicu, koja je nedostupna za 90 odsto stanovništva u Srbiji, istakao je.

Doktor je, govoreći o egzodusu zdravstvenih radnika, rekao da to najbolje ilustruje činjenica da su deca, njih nekoliko, njegovih kolega, upisali srednje mediciske škole i gotovo istovremeno upisali i kurs nemačkog jezika, i da to rade cela odeljenja. Ili da je jedna profesorka nemačkog dodatno završila srednju medicinsku školu da bi otišla da radi u Nemačku.

Samo znam jedan slučaj vraćanja za stalno iz inostranstva i jedan do kog je došlo zbog jakih porodičnih razloga, a na čelu sam sindikata od 10000 ljudi, naveo je.

"Mi ćemo brže da odlazimo, nego što se rađamo, još ako uzmemo one koji umiru, to će biti katastrofa", zaključio je Živorad Mrkić.

Koliko ljudi svakodnevno napušta zemlju, nema preciznih podataka jer neki odlaze kao turisti, ostaju po nekoliko meseci ili rade neprijavljeni. Procenjuje se da se za dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. godine, gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj, što je dve hiljade više nego u istom periodu prethodne godine, podaci su nemačke Savezne službe za migracije.

Samo u jednom danu, šest vozača beogradskog GSP-a dobilo je posao u minhenskom gradskom prevozu. Uz četiri puta veću platu, bolje uslove rada, školu jezika koju obezbeđuje poslodavac, u nekim slučajevima i smeštaj - motiva za promenu adrese je dosta.

Svi iz moje generacije koji su mogli već su otišli preko. Idu na gradilišta, voze kamione, a ko zna engleski je na kruzerima gde rade sve od konobara, sobara, do boljih pozicija. Za kraće vreme tamo će zaraditi bolje nego ovde, pod uslovom da su u svom gradu uopšte mogli da nađu posao koji nije na određeno i da to nije rad u kafani, kladionici ili piceriji. Imam malo dete i razmišljam da odem i ja preko inače, ovde ću ostariti radeći povremene i slabo plaćene poslove – kaže jedan Lozničanin koji još nije prebacio tridesetu.

"Vrijednost tvrtke nije samo ideja, glavna vrijednost su ljudi. Da bismo ih zadržali, moramo ih platiti. Mlade tvrtke su svjesne velikog rizika odlaska zaposlenih i vode računa o primanjima. Veliki pritisak na poslovanje prave nam velike svjetske kompanije. One imaju nerealne uvjete. Trudimo se, pa prosjek ide do 400, 500 eura, a za neke pozicije i do nekoliko tisuća eura", objašnjava Radojičić.

Zdravstvo bez rješenja
Vlasnici tvrtki bore sa sa svjetskim igračima, ali je utakmica još teža u dijelu javnog sektora, navodi beogradski list. Zdravstevni sustav Srbije, i uz povećanja plaća, nije ni blizu uvjetima koje nude Njemačka, Švedska ili Norveška.

EU nedostaje skoro 4 mil. radnika - samo u Nemačkoj više od 1.200.000
Brisel -- Evropskoj uniji nedostaje 3.800.000 radnika, najviše medicinskog osoblja, radnika metalske struke, kao i osoblja na području informativnih tehnologija.

Najviše, preko milion i 200 hiljada srednje i visokokvalifikovanih radnika traži Nemačka u kojoj će od januara 2020. stupiti na snagu pojednostavljeno odobravanje šestomesečnih viza za one koji žele posao, a najviše ih i potražuju nemačka preduzeća. Ta mera se odnosi na bezmalo sve zemlje izvan EU, uključujući Zapadni Balkan. Naravno, posao će bez ikakvih prepreka odmah dobiti državljani članica Evropske unije.

Najveći nedostatak stručnjaka i radnika je u ekonomiji Nemačke, najmoćnijoj u Evropi, a kad je reč o informatičarima, čak i nemački jezik se stavlja u stranu i važno je samo da se dobro vlada engleskim.

Vodeća nemačka industrijska savezna država Baden-Virtemberg i njeno središte Štutgart su najviše pogođeni nedostatkom radne snage, jer tamošnja preduzeća traže preko 200.000 stručnjaka i kvalifikovanih radnika.

Prema procenama nemačke vlade, starenje stanovništva će u Nemačkoj do 2030. izazvati manjak radne snage od osam odsto, a digitalizacija industrije traži nove stručne profile i potraga za novim kadrovima uzrokuje i novu konkurenciju.

U nemačkoj industriji se trenutno veoma traže fakultetski obrazovani inženjeri, informatičari, matematičari, stručnjaci za sajber bezbednost i zaštitu, kao i eksperti za veštačku inteligenciju.

Nemačkom društvu su takođe potrebni vaspitači u dečjim centrima i domovima za stare ljude, bolničari, kuvari, ugostiteljski radnici i pomoćno osoblje.

Svi mi koji smo pošteni u naredne 2-3 godine otići ćemo u EU. Vi koji ste nas opljačkali jeste dobitnici tranzicije i mi jedino možemo da odemo. Poražavajuće ali ne mogu da čekam 6 Oktobar. A ako do njega ipak dodje makar dao otkaz (ako me poslodavac ne pusti) dolazim u Srbiju da to ne propustim.
(Danke Deutchland auf wiedersehen banditen, 22. februar 2019 16:59)  

seebiz.eu wrote:
Prema podacima legalnih privatnih agencija za zapošljavanje, 6500 prošle godine otišlo je u inostranstvo da radi, dok sindikati tvrde da ih je otišlo deset puta više - oko 70 hiljada.

Vlada Srbije osnovala je Koordinacijski tim za praćenje ekonomskih migracija kako bi smanjila broj ljudi koji odlaze i vratila građane iz dijaspore u Srbiju. Tim je formiran početkom ove godine i trebao bi donijeti strategiju i akcijski plan za rešavanje tog problema.

Sindikati tvrde da radnici napuštaju Srbiju zbog nemogućnosti dobivanja stalnog posla, zasnivanja obitelji i života od vlastitog rada.

Minimalna zarada koju je prema podacima sindikata lani primalo 350.000 zaposlenih, ne može pokriti ni minimalnu potrošačku korpu.

Navode kako je prosječna plaća u prošloj godini iznosila oko 420 eura, a potrošačka korpa bila je 30 posto veća, što govori da radnik s prosečnom platom nije u mogućnosti osigurati ono što je potrebno za porodicu, javlja RTS.

Srbiji već fali na hiljade zanatlija, a uvođenje liberalnijih zakona o useljavanju, pre svega u Nemačku, te potpisivanje sporazuma sa Slovenijom o zapošljavanju, dodatno će pogoršati situaciju.

Srbija se našla u paradoksalnoj situaciji, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, fali nam 9.000 zanatlija, dok u isto vreme nezaposlenih zanatlija na evidenciji ima oko 95.000. Ali to je samo na papiru, stanje na terenu je takvo da se poslodavci otimaju za dobre majstore, pokušavaju da ih zadrže i većim platama, no opet ne mogu da im daju koliko će dobiti u, recimo, Nemačkoj.

- Fale kuvari, konobari, vozači C kategorije, automehaničari, autolimari i druge zanatlije. Problem će se proširiti jer od maja naši radnici mogu lakše u Sloveniju, a od Nove godine i u Nemačku, gde takođe fale upravo majstori. Poslodavci pokušavaju sa povećanjem plate da ih zadrže, ali opet to je manje nego što će da zarade u inostranstvu. Prosek plate za šefa kuhinje danas u Srbiji je oko 90.000 dinara. Imali smo oglas gde je poslodavac šefu kuhinje u Srbiji nudio 900 do 3.100 evra mesečno u zavisnosti od njegovih kvaliteta - rekao je Miloš Turinski sa portala "Infostud".

Večernji list wrote:
Sumorne procjene demografi temelje i na činjenici da se nastavljaju intenzivne migracije mladih i odlasci iz Srbije, a upravo su oni dio populacije od koje se očekuje da popravi natalitetnu statistiku nacije. Video Player is loading. Alarmantni podaci o depopulaciji u Srbiji čuli su se i na nedavnom forumu Ekonomskog instituta Hrana za Europu, kad je upozoreno da se broj stanovnika smanjuje u čak 86 posto srpskih sela, te da je oko 1200 sela u procesu nestajanja, što je približno četvrtina ukupnog broja od 4.709 naselja u Srbiji.

Marko Repecki wrote:
Na terenu je situacija jasna - Jadran je pun stranih radnika koji spasavaju sezonu, kaže za Telegraf Biznis Marko Repecki, urednik ekonomske rubrike na portalu Index. hr i jedan od nacenjenijih poznavalaca tamošnjih prilika na tržištu rada.

- Vlada je za ovu godinu predvidela 65.000 radnih dozvola za strance, što je za oko 20.000 više nego 2018. Nakon ulaska Hrvatske u EU, 2013. godine, krenuo je talas iseljavanja u zapadnoevropske zemlje. Mnogi su iskoristili mogućnost slobodnog kretanja i zapošljavanja u bogatijim zemljama, i to je stvorilo nedostatak radne snage u Hrvatskoj. Sada se ta praznina pokušava popuniti radnicima iz inostranstva - kaže nam Repecki.

Iz GSP odlazi još 350 vozača

U potrazi za boljom zaradom vozači autobusa već nekoliko godina odlaze iz Beograda, a od početka septembra Gradsko saobraćajno preduzeće izgubiće još 350 radnika.

Piše: I. Nikoletić 15. avgusta 2019. 12.40

Iako su učestali odlasci radnika u inostranstvo, zbog niskih plata i loših uslova rada postali uobičajeni, ovoliko smanjenje broja zaposlenih može da dovede u pitanje funkcionisanje celog sistema javnog prevoza u glavnom gradu, jer, prema procenama sindikalaca, iako tačnih podataka nema, u GSP trenutno nedostaje bar 1.000 vozača.

– Trenutno GSP ima manje vozača i majstora nego administrativnih radnika, što je apsurd. U administraciji je stalno zaposleno oko 2.000 ljudi, a još 3.000 njih radi na ugovor od 24 meseca. Majstora ima svega 300, a vozača oko 2.000, što nije ni približno potrebnom broju. Optimalno bi bilo četiri vozača po svakom vozilu, što znači da je potrebno bar 3.500 zaposlenih vozača – tvrdi Nebojša Aleksić, predsednik sindikata Sloga GSP. On dodaje da masovni odliv vozača traje već tri godine, a osim vozača, odlaze i iskusni i obučeni majstori, mehaničari, autoelektričari.

Aleksić kaže da je rukovodstvo, kako bi anuliralo manjak radnika, dodatno opteretilo vozače, a istovremeno i smanjilo broj vozila na ulicama.

– Prošle godine je uvedeno osmočasovno radno vreme, šest dana u nedelji. Po izlasku iz letnjeg reda vožnje broj vozila u saobraćaju nije povećan, a ove godine je tako umanjeni broj i dodatno smanjen. I pored toga se manjak vozača i dalje oseća – navodi Aleksić.

Nezadovoljni visinom zarada ali i uslovima rada, naši vozači odlaze preko agencija, grupno ili pojedinačno, najčešće u Nemačku i Sloveniju, ali i Češku, Slovačku, Hrvatsku. „Agencije snose troškove smeštaja, nalaze posao i obezbeđuju potrebne papire, a kada ispune obaveze, vozači kroz platu vraćaju dug, i polako se snalaze dalje“, priča Aleksić. Kako kaže, novozaposleni u preduzeću beogradskog prevoznika „ispeku zanat“ na „ionako lošim autobusima“, pa posle dve godine, koliko su u obavezi prema ugovoru, i oni odlaze u inostranstvo kao „gotovi vozači“.

poslovni.hr wrote:
Stariji građani Srbije koji su odradili svoj radni vijek sada su vrlo tražena radna snaga. Poslodavci ih hvale da su disciplinirani, vrijedni i spremni su ih zaposliti, uz sve doprinose i obaveze koje plaćaju i za ostale radnike.

Danas nije neuobičajeno i da autobusom upravljaju stariji od 65 godina, a u proteklih godinu dana često u mesnicama velikih trgovačkih kuća rade mesari s višegodišnjim iskustvom, a mnogi su na platnom spisku mirovinskog fonda, pišu Večernje novosti.

jutarnji.hr wrote:
Miloš Krivokapić (na naslovnoj fotografiji) je iz Herceg Novog i ima dvije diplome. Završio je politologiju i menadžment na državnom Sveučilištu Crne Gore. Ipak, trenutno nema posao pa uskoro ide raditi na kruzeru tvrtke Royal Caribbean kao pomoćnik konobara.

poslovni.hr wrote:
Srbiju godišnje napusti oko 50.000 ljudi. Njihova prosječna starost je 28 godina i svaki peti je visoko-obrazovan. Školovanje svakog visoko-obrazovanog čoveka državu i obitelj košta od 34 do 54 tisuće eura ovisno o tome je li riječ o fakultetskoj diplomi ili doktoratu, navodi se u istraživanju Instituta za razvoj i inovacije.

Zoran Stojiljković wrote:
Srbija je dvanaest milijardi eura izgubila ulažući u školovanje prirodno-tehničke inteligencije i znanstvenika koji su otišli u inozemstvo. Zašto ti ljudi nemaju svoje mjesto u Srbiji? Dio odgovora, prema Zoranu Stojiljkoviću, treba tražiti u sistemskoj korupciji.

„Korupcija ponižava. Ako ja moram potkupljivati i biti potkupljen ako ne mogu od svog posla pristojno raditi i živjeti, zašto bih ostao u ovoj zemlji? Mi smo kao u onoj pjesmi o vuku i ovci, anestezirani strahom da drugačije ne može biti. Vjerujemo da samo logika privatnih i stranačkih veza utvrđuje stvar i da se ništa neće promijeniti ni za godinu ni za dvije ni za pet. E, to ljude tjera van", objašnjava Stojiljković i dodaje: „Jedino što ne možemo izvesti van su političari. Njih nitko neće."